Мамен Морено Лерма, вођа групе за контакт са храном и паковања у АИМПЛАС-у, говори о детаљима и недостацима осигуравања да је паковање козметике безбедно.

Људи постају све захтевнији при набавци нових производа, што показује и рад надлежних органа, козметичке индустрије, произвођача амбалаже и индустријских удружења.

Када говоримо о безбедности козметичке амбалаже, морамо имати у виду актуелну законску регулативу иу том погледу у европским оквирима имамо Уредбу 1223/2009 о козметичким производима. Према Анексу И Уредбе, Извештај о безбедности козметичких производа мора да садржи детаље о нечистоћама, траговима и информацијама о материјалу за паковање, укључујући чистоћу супстанци и смеша, доказе о њиховој техничкој неизбежности у случају трагова забрањених супстанци и релевантне карактеристике материјала за паковање, посебно чистоћу и стабилност.

Остало законодавство укључује Одлуку 2013/674/ЕУ, која успоставља смернице како би се компанијама олакшало испуњавање захтева из Анекса И Уредбе (ЕЗ) бр. 1223/2009. Овом Одлуком се утврђују подаци које треба прикупити о материјалу за паковање и потенцијалној миграцији супстанци са амбалаже на козметички производ.

У јуну 2019. године, Цосметицс Еуропе објавила је необавезујући документ чији је циљ да подржи и олакша процену утицаја амбалаже на безбедност производа када је козметички производ у директном контакту са амбалажом.

Амбалажа у директном контакту са козметичким производом назива се примарно паковање. Карактеристике материјала у директном контакту са производом су стога важне у смислу безбедности козметичког производа. Информације о карактеристикама ових материјала за паковање треба да омогуће процену свих потенцијалних ризика. Релевантне карактеристике могу укључити састав материјала за паковање, укључујући техничке супстанце као што су адитиви, технички неизбежне нечистоће или миграција супстанци из амбалаже.

Будући да је највећа забринутост могућа миграција супстанци са паковања на козметички производ и да у овој области не постоје стандардне процедуре, једна од најшире успостављених и најприхваћенијих методологија у индустрији заснива се на верификацији усклађености са законима о контакту са храном.

Материјали који се користе за производњу амбалаже козметичких производа укључују пластику, лепкове, метале, легуре, папир, картон, штампарске боје, лакове, гуму, силиконе, стакло и керамику. У складу са регулаторним оквиром за контакт са храном, ови материјали и артикли су регулисани Уредбом 1935/2004, која је позната као Оквирна уредба. Ови материјали и артикли такође треба да буду произведени у складу са добром производном праксом (ГМП), заснованом на системима за осигурање квалитета, контролу квалитета и документацију. Овај захтев је описан у Уредби 2023/2006(5). Оквирна уредба такође предвиђа могућност успостављања посебних мера за сваку врсту материјала како би се обезбедила усклађеност са утврђеним основним принципима. Материјал за који су утврђене најспецифичније мере је пластика, како је обухваћено Уредбом 10/2011(6) и накнадним изменама.

Уредба 10/2011 утврђује захтеве који се морају поштовати у погледу сировина и готових производа. Информације које треба укључити у Изјаву о усклађености наведене су у Анексу ИВ (овај анекс је допуњен Упутством Уније у вези са информацијама у ланцу снабдевања. Смернице Уније имају за циљ да пруже кључне информације о преносу информација потребних за усклађивање са Уредбом 10/2011 у ланцу снабдевања). Уредба 10/2011 такође поставља квантитативна ограничења за супстанце које могу бити присутне у финалном производу или могу бити пуштене у храну (миграција) и утврђује стандарде за испитивање и резултате тестова миграције (захтев за финалне производе).

У погледу лабораторијске анализе, да би се потврдила усклађеност са специфичним границама миграције утврђеним у Уредби 10/2011, лабораторијски кораци које треба предузети укључују:

1. Произвођач амбалаже мора имати Декларацију о усклађености (ДоЦ) за све пластичне сировине које се користе, на основу Анекса ИВ Уредбе 10/2011. Овај пратећи документ омогућава корисницима да провере да ли је материјал формулисан за контакт са храном, односно да ли су све супстанце које се користе у формулацији наведене (осим оправданих изузетака) у Анексу И и ИИ Уредбе 10/2011 и накнадним изменама и допунама.

2. Спровођење тестова свеукупне миграције са циљем верификације инертности материјала (ако је применљиво). У укупној миграцији, укупна количина неиспарљивих супстанци које могу да мигрирају у храну се квантификује без идентификације појединачних супстанци. Свеукупни тестови миграције се врше у складу са стандардом УНЕ ЕН-1186. Ови тестови са симулантом варирају у броју и облику контакта (нпр. потапање, једнострани контакт, пуњење). Укупна граница миграције је 10 мг/дм2 површине контакта. За пластичне материјале у контакту са храном за одојчад и малу децу која доје, ограничење је 60 мг/кг симуланта хране.

3. Ако је потребно, извођење квантификационих тестова о резидуалном садржају и/или специфичној миграцији са циљем провере усклађености са ограничењима утврђеним у законодавству за сваку супстанцу.

Специфични тестови миграције се спроводе у складу са стандардном серијом УНЕ-ЦЕН/ТС 13130, заједно са интерним процедурама тестирања развијеним у лабораторијама за хроматографску анализу. Након прегледа ДоЦ-а, доноси се одлука да ли је потребно извршити ову врсту од свих дозвољених супстанци, само неке имају ограничења и/или спецификације. Оне са спецификацијама морају бити наведене у ДоЦ-у како би се омогућила провера усклађености са одговарајућим ограничењима у материјалу или финалном артиклу. Јединице које се користе за изражавање резултата резидуалног садржаја су мг супстанце по кг финалног производа, док се јединице користе да би се изразили резултати специфичне миграције су мг супстанце по кг симуланта.

Да би се дизајнирали општи и специфични тестови миграције, морају се изабрати симуланти и услови излагања.
Приликом спровођења тестова миграције на амбалажи козметичких производа, потребно је узети у обзир симуланте које треба изабрати. Козметика је обично хемијски инертна мешавина на бази воде/уља са неутралним или благо киселим пХ. За већину козметичких формулација, физичка и хемијска својства релевантна за миграцију одговарају својствима намирница које су горе описане. Стога се може усвојити приступ попут оног који се примењује са намирницама. Међутим, неки алкални препарати као што су производи за негу косе не могу бити представљени поменутим симулантима.

• Услови излагања:

За избор услова излагања треба узети у обзир време и температуру контакта између амбалаже и намирнице/козметике од паковања до истека рока трајања. Ово осигурава да су изабрани услови испитивања који представљају најгоре предвидиве услове стварне употребе. Услови за укупну и специфичну миграцију бирају се посебно. Понекад су исти, али су описани у различитим поглављима Уредбе 10/2011.

Усклађеност са законодавством о амбалажи (након верификације свих важећих ограничења) мора бити детаљно наведена у релевантном ДоЦ-у, који мора укључивати информације о употреби за коју је безбедно довести материјал или предмет у контакт са храном/козметичким производима (нпр. врсте хране, време и температура употребе). ДоЦ затим оцењује консултант за безбедност козметичких производа.

Пластична амбалажа која је намењена за употребу са козметичким производима није у обавези да буде у складу са Уредбом 10/2011, али је вероватно најпрактичнија опција да се усвоји приступ попут оног који се примењује код прехрамбених производа и да се током процеса дизајнирања амбалаже претпостави да сировине морају бити погодан за контакт са храном. Само када су сви агенти у ланцу снабдевања укључени у усаглашеност са законским захтевима, биће могуће гарантовати безбедност упакованих производа.